Etno turizam u Beogradu

Povratak starim i pomalo zaboravljenim navikama, običajima, hrani, zdravoj okolini je rastući trend poslednjih godina.
Digitalizacija i virtuelna stvarnost su donele određene prednosti, ali imaju i nedostatke.

Prednosti povezivanja sa prirodom jačaju, i za očekivati je da odnesu prevagu.

Širom Beograda i Srbije, obnavljaju se stari i grade novi objekti, kakvi su nekad zidani po Srbiji, sa autentičnim ambijentima karakterističnim za ovo područje, ponovo se pričaju stare zaboravljene interesantne priče.
Moderan dizajn kombinovan sa prirodnim materijalima i tehnikama izgradnje, ukrašeni detaljima iz prošlosti upotpunjuju i unapređuju kulturnu ponudu grada i doprinose da etno turizam u Beogradu postaje sve značajniji u turističkoj ponudi.

Domaća radinost, umetnički i tradicionalni zanati takođe, imaju za cilj da sačuvaju od zaborava i osveže uspomene na stare poslove iz gradskih i seoskih sredina, ali i materijale od kojih se pravila vrlo  kvalitetna roba. Koža, vuna, pamuk, drvo, glina i sl. su prirodni materijali od kojih se pravi kvalitetna odeća, obuća ili predmeti za domaćinstvo.

Grnčarski, korparski, opančarski zanati, vez, heklanje, tkanje, pletenje, koriste savremene tehnologije, ali i tradicionalne načine obrade sirovine. Vešte zanatlije pripremaju materijal i izrađuju predmete od prirodnih sirovina kao što su čokanji, čuture, torbice za mobline, maramice, opanke, prekrivače, stolnjake, ikone, makete u flašama, pletene stolice i stolove i slične predmete koji se mogu koristiti svakodnevno ili kao suveniri kojima ćete obradovati nekog.

Sem građevina i zanata, česta veza sa kulturnim nasleđem je preko hrane. Etno restorani, salaši, kafane u stilu starih kuća, vajata i konačišta se pojavljuju u sve većem broju.

Svoju ponudu zasnivaju na prirodnim proizvodima, često organski uzgajanim, a pripremanim u skladu sa vekovnom tradicijom, ili kako mnogi kažu, na način na koje su spremale naše bake.

Spremani u grnčarskim posudama na prirodnoj vatri koji daju prirodnu aromu jelima kao što su: gibanice, proje, kajmak, sir, ajvar, pinđur, kavurma, pihtije, pečenica, sarme, domaći gulaš i kobasice, vruće lepinje, štrudle, pite od jabuka, bundevare, slatko, džem.
Ovo su samo neka od jela pripremana prema starim recepturama, a koji su u ovim ugostiteljskim objektima sada specijaliteti.

Takođe, suvo meso i voće,meso i mast mangulice, med, lekovito bilje su proizvodi koji se vezuju za stara vremena i rado nude gostima.
Domaće vino i rakije (šljivovica, lozovača, dunjevača) su neizostavni, ali i lep poklon koji svako može poneti kao uspomenu.Ne treba zaboraviti ni bombondžije, poslastičarnice ili recimo pivnice koje koriste stare recepture.